nebeska hijerarhija
08.10.2010., petak
|
Sedam Arhanđela U ’Apokalipsi’ Hrist Božiji se slika i kao zaklano Jagnje sa sedam očiju i sedam rogova: »... To su sedam Božijih Duhova poslanih po svoj zemlji.« (5:6) – U ’Knjizi proroka Zaharije ’velikom svešteniku Jošui se najavljuje i ukazuje: »Evo, Ja ću dovesti Izdanak, Služitelja Svojega i ukloniću opačinu ove zemlje u jedan Dan. Jer evo Kamena koji stavljam pred Jošuu: na tom je Kamenu sedam očiju, i u njega ću urezati Natpis – reč je Jehove nad Vojskama.« (3:8-9; cp.: ’Otkrivenje’, 2:17). Simbol Hrista je kod Zaharije, kako vidimo, predstavljen, ne ’jagnjetom ’, već /belim, sjajnim/ ’kamenom’, ’kockom’. Hrist-Jagnje je Svetilo Grada Novog Jerusalima, Svetog Kamena, Svete Kocke. – Zahariji Gospod daje i viđenje zlatnog svećnjaka sa posudom za ulje pomazanja vrh njega: »I sedam je žižaka na svećnjaku, sa sedam levaka za sedam žižaka što su na njemu.« (4:2) – Na Patmosu Jovan Svetog Pomazanika, Prvosveštenika-Kralja vidi usred sedam zlatnih svećnjaka ('Otkrivenje', 1:12-13). Hrist između sedam svetiljki U patmoskoj ’Apokalipsi’ videlac Jovan svedoči i ukazuje: »... Okolo /Božijeg/ Prestola beše duga na izgled kao smaragd.« (4:3) – Nad glavom jakon Anđela sa knjižicom i nogama u vidu stubova, koji Jovanu naznačuje da još treba prorokovati pred mnogim narodima, plemenima i jezicima, takođe se pokazuje »duga na njegovoj glavi.« (10:1) Smaragno zelena boja čini središnju, ugaonu, četvrtu, Hristovu boju u spektru pastelnih duginih boja. Kao što optička svetlost ima sedam boja (od crvene do ljubičaste) koje čine dugu, tako se i Svetlost Neba sastoji od sedam Zraka, a Duh Beskonačja od »sedam Duhova koji su pred Njegovim /= Božijim/ Prestolom, ...« (Ibid.,1:4, i slično: 4:5) Od Božijeg Prestola, Oblaka Slave, izbijaju i prolamaju se sedam Groma, sedam Glasa. U ’Enohovoj knjizi’ najavljuje se Novi Svet, svet Hrista Izabranika, Pobedničkog Jagnjeta: »Dotadašnje će nebo nestati, te će se pojaviti novo nebo, u kojem će sve nebeske moći sijati večnim sedmerostrukim Sjajem.« (92:17) Esenski pisac kumranskih ’Zahvalnica ’hvaleći Božiju dobrotu i milost, iznosi i sledeće: »Pojavih se u sedmerostrukom svetlu, u [svetlosti koju] pripravi na čast i slavu Tvoju; jer Ti si za mene Svetilo večito i noge mi upravi ka širini [večnoj].« (7:24-25) Pogledajmo kako se u ’Enohovoj knjizi’ Zraci Božije Duge nazivaju: »Uglas će /Nebeski duhovi/ klicati, blagosiljati, hvaliti i veličati s Duhom Vernosti, s Duhom Mudrosti i Duhom Strpljivosti, s Duhom Milosrđa s Duhom Razumevanja i /Duhom/ Mira, te s Duhom Dobrohotnosti.« (60:14) – U ’Knjizi proroka Isaije ’ukazuje se za Mladicu iz panja Jišajeva: »Na njemu će Duh Jehovin počivati, Duh Mudrosti i Umnosti, Duh Saveta i Jakosti, Duh Znanja i Straha Gospodnjeg.« (11:2) U srednjovekovnoj okultno-magijskoj misli sedam svetih Zraka se pojavljuju kao olimpijski duhovi pod imenima: Aratron, Bethor, Phaleg, Och, Hegith, Ophiel i Phul. Božiji Duhovi po Arbatelu Olimpijski Duh Znak Duha Broj područja kojima vlada Planeta Aratron 49 Saturn Bethor 42 Jupiter Phaleg 35 Mars Och 28 Sunce Hegith 21 Venera Ophiel 14 Merkur Phul 7 Zemlja Vernost, Mudrost, Strpljivost, Milosrđe, Razumevanje, Mir i Dobrohotnost, sedam Svetih Zraka, ishode iz Svetog Dvojstva: iz Pra-Ljubavi i Pra-Mudrosti (Premudrosti), Stvaralačkog i Održavajućeg Principa, iz Oca-Majke Boga, Ognjišta Univerzuma Koje je Bilo, Koje Jeste, Koje će Postojati. Tako se, pored ostalog, u apostolskome Simbolu vere koje donosi ‘Evanđelje po svetoj Dvanaestorici’, kaže: »Mi verujemo u Sedmerostrukog Duha Božijeg, Darovaoca Života: Koji proishodi iz Svetog Dvojstva, Koji siđe na Ješu-Mariju i na sve koji su verni Unutarnjem Svetlu.« (96:20) Neki drugi mistični tekstovi daju i druge nazive za Svete Zrake. Tako u ’Apokalipsi ’nebesnici hvale Jagnje sa sedam očiju: »Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi Bogastvo i Silu i i Mudrost i Moć i Čast i Slavu i Blagoslov.« (5:12; v. i: 7:12) Qabbalah sedam centralnih Božijih Snaga naziva: Jesod, Hod, Necach, Thif'ereth, Gevurah, Chesed i Da‘ath. Kralj David blagosilja pred zborom Višnjeg: »Tvoja je, Jehova, Veličina, Moć, Slava, Sjaj i Veličanstvo, jer je Tvoje sve što je na Nebu i na zemlji; Tvoje je, Jehova, Kraljevstvo, i Ti si uzvišen povrh svega.« ('Letopisi', I, 29:11) U Aboth-u judejskog rabija Natana iznosi se za Božije Atribute i Sile: »Sedam middoth-a /ęŐÓŢ, sedam Mera/ posluživahu pred Prestolom Slave: to su Mudrost, Pravda i Pravednost, Milost i Milosrđe, Istina i Mir.« Kako je svaka Snaga sadržana u svakoj drugoj Snazi, to neki nezamenljivo ekskluzivni naziv za svaku pojedinačnu Snagu, za Božije Suštastvenosti i Svojstvenosti, ne trebamo tražiti i ne možemo izvući. Sedam Božijih Snaga izgradilo je sedam Sfera, sedam Neba. U jevrejskoj hermeneutici ona se dosta prizemno predstavljaju: sedam Nebesa ... – »Postoje sedam /nebesa/, a to su: Zastor, Svod, Magline, Stanište, Konačište, Boravište i Oblaci.« (Talmud’ – Hagiga’, fol. 12 B) – Po kabalističkoj 'Knjizi Sazdavanja' Bog je pomoću sedam dvojnih Slova sazdao sedam Neba i sedam Zemlje: »Sedam Nebesa: Veth – Vilon /’Zastor’/; Ghimel – Rakija /’Svod’/; Dhalet – Šechakim /’Magline’/; Khaf – Zevul /’Stanište’/; Fe – Meon /’Konačište’/; Rheš – Makhon /’Boravište’/; Thaw – Aravoth /’Oblaci’/.« (IV, 15) – Takvu judejsko-hermeneutičku kosmogoniju preuzima i islamski 'Kuran': »Allah je sedam nebesa i isto toliko zemalja stvorio ...« (28:12; v.:, 17:44, 67:3, 71:15-16, 80:15) Antikna rudimentarna astronomija i kosmogonija je pojam 'neba' vezivala za planetarno-zvezdane sfere i putanje. Po preovladavajućem geocentričnom pogledu na ustrojstvo Kosmosa, iznad Zemlje su se nalazile sedam sedam (klasične) planete: Mesec (lat.: Luna; hebr.: Chodeš, Jerach), Merkur (Mercurius; Kokhav), Venera (Venus, Veneris; Nogah), Sunce (Sol/is; Šemeš), Mars (Martis; Madim), Jupiter (Juppiter, Jovis; Cedek) i Saturn (Saturnus; Šabathaj). Iznad planetarnih sfera, sfera 'zvezdi lutalica' nalazile su se 'zvezde stajačice', sfera Zodijaka ('životinjskog kruga' – Zodiacus; Mesloth) i sfera Prvog Pokretača (lat.: Primum Mobile), Empirej (grč.: Ém-pyros = 'ognjeni'): »Sve ti je povezano u devet Krugova ili bolje reći u devet Sfera, od kojih je jedna nebeska, spoljašnja, kojom su sve ostale obuhvaćene; ona je sami vrhovni bog koji ostale povezuje i sadrži; na njoj su pričvršćene zvezde koje kruže svojim večnim tokovima.« (Kikeron: 'Skipionov san', 9) Hrist-Davidova Zvezda – jedinstvo Ljubavi i Premudrosti iz koga rezultuju sedam Svetih Snaga Kada preklopimo dva jednakostranična trougla (”), dobijamo Hrist-Davidovu Zvezdu. U Alhemiji to je simbol Elementa Vatre i Vode. No u esoterično hrišćanstvu to je simbol svetog Dvojstva, Otac-Majka Principa, Svete Ljubavi i Pramudrosti, iz kojih ishode sedam Svetih Zraka. Upravo šest kraka i sedmi centar u Hrist-Davidovoj Zvezdi, Svetoj Konjukciji, simbolišu tih sedam svetih snaga, koje korenspodiraju sa sedam klasičnih planeta i sedam alhemijskih metala, i naravno sa sedam Sfera večnog Neba. Iz Hrist Davidove-Zvezde vidimo da tri zraka čine Očinsku, Mušku Snagu, tri Majčinsku, Žensku snagu, a središte čini četvrtu, Hristovu Snagu, Snagu Sina, koji je i Kći Božija. Hrist je središnji krak Božije Menore, Svete Svetiljke. Ta četvrta, središnja, ugaona Snaga, pojedinačno gledano je i najača Snaga. Odgovara metalu zlato i 'planeti' Suncu, a sedmičnom danu nedelji, Gospodnjem danu, danu okupljanja. Iz ovoga se lakše može razumeti zašto Hrist kaže da je u Ocu: Njegova Snaga, Njegov Duh, Ognjeni Logos, prisutan je i teče u sveprisutnoj Otac-Majka Snazi. Kako je svaka Snaga, svaki zrak večne Svetlosti, sadržan u svakom drugom Zraku, to imamo 49 Sub-Zraka. Tako i Hrist u Svojoj snazi ima šest, odnosno sedam Sub-Snaga. Zato ga i Jovan u 'Apokalipsi' vidi kao Jagnje sa »sedam rogova i sedam očiju, a to su sedam Božijih duhova poslanih po svoj zemlji.« (5:6). Lako možemo zaključiti da sedam boja sedam svetih Zraka (koji ishode iz zlatno-srebrnog Sjaja Dvojedinstva) imaju dugine pastelne boje: crvenu, narandžastu, žutu, smaragdno zelenu, nebesko plavu, modru i ljubičastu boju. Svaka od sedam Snaga korespondira sa jednim od sedam centara svesti, točka svesti, koji se u jogi zovu čakre. Središnja četvrta čakra korenspodira sa Hristovom, Ugaonom Snagom. Zato i putnici na unutarnjem putu Hrista najlakše mogu doživeti u četvrtoj čakri, smeštenoj u grudima, uz srce i kičmu. Moljenje sa šakama kstoobrazno položenim na grudima, susrećemo ne samo u prednikejskom hrišćanstvu već i u mazdaizmu: »... ispred Mazdinih poklonika Viraf položi svoje ruke na grudi, pa izusti ...« (Adra Viraf Nameh, 2:9; v.: 1:20) Stari posvećenici su se često molili Hristu Bogu polažući dlan desne ruke na grudi, a levi dlan preko desnu nadlanicu. Tako na primer episkop Eusebije Kajsarejski u 'Historiji Crkve' ukazuje za fenikijske mučenike: »Prizor stradanja ostavio je traga na mnogim ljudima koji su gledali mučenje jer ispred sebe su videli mladiće od nekih dvadeset godina, koji su sa krstoobrazno položenim rukama na grudima, prouznosili molitve, ... « (VIII, 7) – Molitve tihovanja kod monaha, kao i one u jogi, takođe imaju koncetracioni naglasak na grudi, srce i četvrti centar svesti, dakle na Hristovu Snagu, središnju Snagu. U drevnom tamilskom spisu 'Tirukural' slično se ukazuje za središnji centar svesti smešten uz srce: »Najuzvišenije boravi u lotosu srca.« (3) U Enohovim vizijama, Gospod na svome Prestolu i sedam Njegova Kneza, koji stoje nad sedam Sfera i zastupaju sedmerostruki Sjaj, simbolično se predstavljaju u vidu geografskih uzvišica: »... Ugledah ognjenu Planinu, koja blješti danju i noću. Približih joj se i ugledah sedam različitih veličanstvenih Gora. Njihove stene bejahu sjajne i lepe; sve bejaju sjajne i lepe; i površina im beše lepa. Tri Gore bejahu na istoku i jedna na drugoj; tri na jugu, slično postavljene. Bejahu onde i duboke doline, koje se nisu doticale. A sedma Gora beše između njih. Sve su nalikovale prestolu, a okruživalo ih je mirisno drveće.« (I, 24:1-2; cp.: 25:3, 32:1. 33:1, 71:5; ’Otkrivenje', 17:9) - ’Jaruge’ i ’ponori’ između Gora javljaju se kao simboli satanskih nivoa-tamnica na koje su strovaljeni i svezani sedam Kneza Tame. (26:3-6, 17:1-4) – I satanske snage se prikazuju kao zlokobne ‘uzvišice’ koje čeka uništenje: »I posle tih dana na tom mestu gde sam video sve ono što je skriveno, jer sam bio odnešen u vihoru prema zapadu – Tamo videše oči moje tajne Nebeske i sve što postoji na zemlji: goru gvožđa, goru bakra, goru srebra, goru zlata, goru mekih metala, goru olova. I upitah Anđela koji beše samnom i rekoh: "Šta su ove stvari koje videh kradomice"? - I on mi reče: "Sve što si video je za Kraljevstvo Pomazanika kako bi bio Sila na zemlji." I Anđeo Mira odgovori i reče: "Sačekaj malo i biće ti otkrivene sve tajne koje okružuju Gospodar Duhova. One gore koje tvoje oči videše, gora gvožđa, gora bakra, gora srebra, gora zlata, gora mekih metala, gora olova, sve one će u prisustvu Izabranika da se istope kao vosak na vatri, i kao reka da poteku odozgo nadole, i svi će da budu bespomoćni pred Njegovim nogama. I niko tih dana neće biti spasen, bilo uz pomoć zlata ili srebra, i niko neće moći da izbegne. I neće biti gvožđa za ratove, niti će neko da se oblači u oklope. Bronza neće ničemu služiti, i kalaj neće imati vrednosti, i olovo niko neće hteti.« (Ibid., I, 52:1-8; v.: 66:4; ’Brojevi', 31:22) – Sedam sjajnih metala čovek je prve proizvodno upoznao. Planeta Dvostruko hebrejsko slovo Alhemijski metal Sabatai Saturn ę Thav Olovo J Tav Cedeq Jupiter Ű Haf Kalaj ; Kaf Madim Mars ä Fe Gvožđe D Pe Šemeš Sunce č Rheš Zlato H Reš Nogah Venera Ó Dhalet Bakar 3 Dalet Kokhav Merkur Ń Vet Živa 1 Bet Levanah Mesec Ň Ghimel Srebro 2 Gimel Korespodencija sedam klasičnih planeta i metala Videocu Ezdri preko zemaljskih metala Gospod objašnjava da je dragocenije ono što je retko (pravednici), nego ono čega ima u izobilju (grešnici): »Srebra ima više nego zlata, bakra više nego srebra, gvožđa više nego bakra, olova više nego gvožđa, a gline više nego olovo /multiplicatur autem argentum super aurum, et aeramentum super argentum, et ferrum super aeramentum, plumbum super ferrum, et fictile super plumbum/.« (‘Ezdra’, IV, 7:56) Videlac Džon Di (John Dee, 1527.-1608. g.) koji je praktikovao takozvanu enohijasku magiju, u svome Dnevniku od 21. marta 1582. god. zapisuje: »Sedam Sinova Svetla pojaviše se kao sedmorica mladića, jasnih lica, u beloj odeći, sa belim svilenim velovima na glavi i s kićenkama pozadi, u obliku venca. Svi su u rukama držali po kuglu: prva beše od zlata, druga od srebra, treća od bakra, četvrta od kalaja, peta od gvožđa, šesti Princ po rukama premeće okruglu stvar od žive, a poslednja kugla je olovna.« Džonova heptarička doktrina govori i o 49 veličanstvenih i divnih anđela, koji su od Boga postavljeni da upravljaju svim zemaljskim zbivanjima: »Sva je vlast u rukama 49. (u ime Boga, Moći Njegove, Milosrđa i Pravde), a njihova su imena jasna, izuzetna i veličanstvena.« (Iz dnevničkog zapisa od 29. aprila 1582. god.) Imena 49 anđela Dijeve heptarike Spisateljski plodonosan crkveni spisatelj Origen u svome delu ’Protiv Kelsa’ (Contra Celsum), usmerenom protiv pagana i Jevreja, prenosi Kelsova obrazloženja (iz njegove knjige ’Istinska reč’, 178. god.) uspona duše kroz sedam Nebesa, izvedena prevashodno iz Hrist-Mitrinih misterija: »... Tamo imamo dva simbolična prikaza prikaza dva kružna toka na nebu: kružni tok stajačica i tok planeta i prolaz duša kroz njih. Simbolika je ova: lestve /klimaks/ sa sedam kapija i na njihovom vrhu je osma. Prva kapija je od olova, druga od kositra, treća od bronze /bakra/, četvrta od gvožđa, peta od mešanog metala, šesta od srebra i sedma od zlata. Prvu pripisuju Hronosu /= Saturnu/ i pomoću rada s olovom svedoće o sporosti te zvezde; drugu Afroditi /= Veneri/, upoređujući s njom sjaj i mekoću kositra; treću koja ima bronzani prag i čvrsta je, Zevsu /= Jupiteru; cp.: ’Odiseja ’, XIII, 4; ’Ilijada ’, XXI, 438), četvrtu Hermesu /= Merkuru/, jer oboje su, kažu oni, i Hermes i gvožđe izdržljivi u svakom rodu, donose dobit i mogu mnogo podneti /cp.: ’Ilijada ’, V, 670; X, 231. 498; VI, 48); petu koja je zbog mešanja metala nejednaka i šarolika Aresu /= Marsu/; šestu od srebra Mesecu; sedmu od zlata Suncu, pri čemu oponašaju njihove boje.« (VI, 22) – I srednovekovna renesansna hermeneutika i alhemija prave brojna poređenja između sedam metala, sedam klasičnih planeta, sedam sedmičnih dana, sedam Arhanđela, ... U učenju Hrista Zaratustre, bar kako je ono do nas dospelo, sedam čudesnih Božijih Bitnosti, Snaga Ahura Mazde, Premudrog Duha Života, nazivaju se: Mudrost (Mazda), Dobra Misao (Vohu Manah), Pravični Poredak (Aša Vašista), Božije Kraljevstvo (Khšatra), Pobožnost (Armaiti), Zdravlje (Haurvatat) i Besmrtnost (Ameretat). Sedam Svetih Snaga grade sedam Nebeskih Sfera. Kao Kneževe tih Sfera i kao Zastupnike sedam Svetih Zraka Gospod je postavio sedam Arhanđela (grč.: h arh = ’početak', ’načelo'; ho ággelos = ’glasnik'), koje je sazdao, uzeo iz tih Zrakova. Menora, sedmokraki svećnjak – simbol sedam Božijih Svetiljki Možemo napraviti skicu Neba postavljenog u sedam dimenzija: od Prestola Univerzuma, Centralnog Sunca Univerzuma, izbijaju sedam Zraka; oni dospevaju do sedam drugih Oka, Prizmenih Sunaca koja stoje u središtu sedam Sfera, i razlažu se u pulsirajući Beskraj u 7 puta 7 Snaga. Zato se i Arhanđeli, gospodari sedam Sunaca, predstavljaju simbolično kao posrednici između Stvaranja i Stvoritelja. Sveta Sedmorka (Ševijah – ÔŮâŃŮé; lat.: Septetum; grč.: h Heptás) pred Gospoda donosi molitve vernih ('Tobija', 12:15) Arhanđeli u Nebu iz svojih Zdela i izlivaju Božiji Gnev na neposlušno ljudsko mnoštvo, čiji greh se uzdiže čak do Neba; Jovan tako iznos za čudesni znak koji prati retribuciono poravnjanje dugova u vremenu Posletka. Upravo tako, u ’Otkrivenju po Jovanu’ sedam Arhanđela (ż ±ÁǬłłµ»żÂ, sin.) se predstavljaju kao retribucioni medijatori poslednjeg vremena: »... Videh sedam Anđela gde stoje pred Bogom; i dade im se sedam truba. / .../ I sedam Anđela, koji imahu sedam truba, spremiše se da zatrube.« (8:2.6)- »I videh drugi, veliki i čudesni znak na Nebu: sedam Anđela koji su imali sedam krajnjih Zala, jer se njima svrši Gnev Božiji. /.../ I čuh snažan Glas iz Hrama kako govori sedmorici Anđela: 'Idite i izlijte sedam Zdela Gneva Božijeg na zemlju'.« ('Otkrivenje', 15:1.16:1, v.: ’Ezekiel’, 10:1-2 ss) - U čovekovoj duši, mikrokosmosu, slici Makrokosmosa, slici Neba Beskonačnosti, esenca Ognjišta Univerzuma je projekciono predstavljena sa jezgrom duše a sedam drugih Sunaca sa sedam centara svesti, sedam točkova svesti, sedam duhovnih očiju, sedam pečata koji se trebaju u čoveku zakonitim životom otvoriti i skinuti, da bi postali i potvrdili se kao Božije oko i Božije sunce, kao svetlonoše. Sedam Prizmatična Sunca, koja spektralno razlažu sedam Pra-Zraka Iskon-Sunca, u enterijeru jevrejskih svetilišta simbolično-reprezentativno su predstavljeni sa zlatnim svećnjakom zvanim m'enorah, koji je imao jedan centralni i šest razgranavajuća kraka: »Šest je krakova izbijalo s njegovih strana: tri kraka svećnjaka s jedne strane, a tri kraka svećnjaka s druge strane.« ('Izlazak', 37:18) Sedam Nebeskih Sunca i sedam Svetih Zakonitosti, predstavljaju sedam Božija Oka; ona, zajedno s ’granama', energetskim putanjama koje vode od Korena, od Iskon-Sunca, čine Drvo Večnog Života. U ’Knjizi Sjaja ’(Zohar -u), španskog kabaliste Moše de Leona (Moses de Leon, umro 1305. god.), ukazuje se za Nebeski Okean iz koga su otpale mnoge ’kapi', duše: »Njegovo prostrano korito izdeljeno je u sedam kanala, podsećajući na dugačke cevi, i vode ističu iz Okeana putem sedam kanala.« (II, 42/b) Arhanđeli se nazivaju i silni Anđeli (‘Otkrivenje ’, 10:1, 18:21), jer oni u Ime Duha Sile, u Ime Nebeskog Gospodara stoje nad Nebeskim Vojskama (cp.: 12:7) Dok na bezakonike izlivaju Božiji Gnev, to od ljudi posvećenih Čistoti prenose do Boga njihove goruće molitve koje se poput dima uzdižu. Tako se u ’Knjizi o Tobiji ’jedan od Nebeskih Kneževa predstavlja: »Ja sam Rafael, jedan od sedmorice svetih Anđela koji na Nebesima donose molitve svetih /Životom/ i stupaju pred Slavom Svetoga.« (12:15, v. i: ’Otkrivenje', 8:2-3) U ’Enohovoj knjizi ’daju se imena sedam Posmatrača-Arhanđela, bar ona pod kojima su ih poznavali stari Judeji: »Ovo su imena Anđela koji stražare: Uriel, jedan od svetih Anđela, koji stražari/bdije nad jadikovkama i Tartarom; Rafael, /.../ koji stražari nad dušama čovečijim; Raguel, /.../ koji se sveti svetu i svetlećim telima. Mihael, /.../ koji stražari nad ljudskom vrlinom, zapoveda narodima. Sarakiel, /.../ koji stražari nad duhovima dece grešnika. Gabriel, /.../ koji stražari nad Ikisatom, nad Rajem i nad Keruvima; Ramiel, /.../ kojeg je Bog postavio nad onima koji ustaju.« (I, 20:1-8) – Da se zapazii da se kod 'Enoha' razdvajaju Živa Bića i Arhanđeli. Arhanđeo Mihael i oborena Aždaja Dok se u hagiografijama sedam demonska Kneza predstavljaju čuvarima i patronima neznabožačkih naroda, dotle se Nebeski Knežovi, poput Mihaela, predstavljaju kao zaštitnici Izraela, naroda u kome je najveći broj glasnika Svetla bio utelovljen. Tako u ’Knjizi o Danielu', Hrist Božiji, Sin Čovečiji, ukazuje: ’Knez kraljevstva persijskoga protivio Mi se 21 dan, ali Mihael, jedan od prvih Knezova dođe Mi u pomoć. Ostavih ga nasuprot Knezu persijskome, ...« (10:13) U objavi o poslednjem vremenu slikovitim jezikom se opisuje duhovni boj u Podnebesima između Mihaela i Stare Zmije: »I nasta rat na Nebu: Mihael sa svojim anđelima zarati na Aždaju. I Aždaja i njeni anđeli zaratiše, ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na Nebu.« ('Otkrivenje', 12:7-8) Arhanđeo Mihael se bori za telo Mojsija, jednog od utelovljenih Nebeskih Kneževa ('Juda', 1:9). Arhanđeo Gabriel blagoslovenom Josipu i blagoslovenoj Mariji javlja da će se od njih roditi Hrist Božiji: »... Posla Bog Anđela Gabriela u galilejski grad po imenu Nazaret, devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josip iz Davidova doma.« ('Matej', 1:26-27) U spisima hrišćanskih gnostika-heretika susreću se takođe ukazi o sedam Nebesa i sedam moćna Anđela: »... Zoe, koja je bila sa Sabaotom, stvorila je sedam dobrih dvospolnih bića. Ovo su imena muških sila: Nezavidan, Blagoslovljen, Radostan, Istinit, Nesebičan, Ljubljeni, Pouzdan. Ovo su imena ženskih sila: Mir, Zadovoljstvo, Radost, Blagoslov, Istina, ljubav i Vera. Od njih je poteklo mnogo dobrih i dobrostivih duhova.« ('O poreklu sveta', 10) Svaki Arhanđeo, baš kao i svaki anđeo, dual je u sebi: utelovljenje Pozitivnog i Negativnog Principa. Irinej (Eirenaios, Irenaeus), episkop lugdunski (umro 202. god.), u svome spisu ’Izlaganje i opovrgavanje lažnog gnosisa’ (poznatijem pod nazivom svog starog latinskog prevoda Adversus haereses), govori i o heretiku Saturninu, koji je bio rodom iz Antiohije. Saturninus je učio da postoji nepoznati i najviši Otac, koji je stvorio Anđele, Ahanđele, Sile i Vlasti. A ceo ovaj svet i sve što je u njemu, uključujući i čoveka, načilinili su sedam Anđela. Po njemu, jevrejski bog (osvete i proklinjanja) je jedan od onih sedam anđela koji su stvorili svet i materiju kojom Satana vlada (lib. I, cap. 24, par. 1 et 2). U sakralno-mističnoj zbirci ’Hermetički korpus' koja se predstavlja prevashodno kao objava Hermesa Trismegista, helenskoj zbirci egipatskog podneblja koja sinkretički reflektuje ideje više antiknih duhovnih pravaca, takođe se govori o sedmorici moćnih Nebesnika. Tako se npr. u ’Poimanderu’ kaže i sledeće: »Um Bog, koji je musko-ženski, i Život i Svetlost, porodio je Rečju drugi tvorački Um, koji je Bog Vatre i Daha, i koji je stvorio sedam Upravljača što u Krugovima obuhvataju opažajni svet. A njihovo upravljanje se naziva sudbinom.« (9) U kabalističkom spisu Serekh široth ’olat ha-sabbath sedam Nebeskih arhonata nazivaju se Kneževi Vođe – Nasi'e R'oš. Uvodi se i niz sedam Upravljača drugog reda. U mističnom midrašu ’Ezekielova viđenja’ (Re'ujoth Jehezqi’el) opisuju se sedam Nebesa i Božanski Tron, te se kaže da u svakom Nebu postoji po jedna Kočija, Merkava. Po kabalističko-magijskoj ’Knjizi Tajni’ u prvom Nivou Neba postoje Anđeli-Zakonoznalci (šMtrim) koji sede na sedam Prestola, te vladaju nad sedam anđeoskih grupa. U traktatu ‘O Svetlilištima/Palatama’ Sedmorica se predstavjaju kao moćne Božije snage: »Presto Slave je visoko u eteru, obličje njegove Slave je nalik Sjaju, i Kruna Svetlosti je na Njegovoj glavi, i Kruna Imemna neuzrecivog je na Njegovom čelu; i ona je pola od vatre a pola od gradine /leda, cp.: 'Izlazak', 9:22/. Njemu s desna je Život, Njemu s leva je smrt. I u ruci ima skiptar od vatre. Jedan zastor je prostrt ispred Njega. I sedam Anđela koji su prvi stvoreni, Njegovi su Služitelji ispred Zastora. I sedam Čuvara sedi na sedam prestola: prvi se zove RPNIL, drugi TGR, ali i TGRIL, treći DWHL, ali i BWL, četvrti SIMWR ali i KLMYH, peti LMIL, ali i DNHL, šesti PSKR, sedmi KLMIH, ali i BWHL.« (Pogl. 7 – doterano prema prevodu Radiše Vaseljenovića ) Čak i istočnjački, bramanistički spis ’Manuov zakonik’ (Manaya-dharma-sastra) pravi aluzione ukaze za sedmoricu visokih Božijih Sinova: »Sa Samobitnim kao prvim, ovih je sedam Manua velike moći, a svaki u svoje doba, stvorilo i zaštitilo sav ovaj pokretni i nepokretni svet.« (I, 63) Možemo ovde pomenuti i nemačku videlicu, medijuma Gabrijelu Vitek (Gabriele Witek, rođena 1933.) kroz koje su dolazile objave koje nose tragove istine, ali i velike kontradikcije i velike laži. Ona, odnosno njeni inspiratori iz onostranog, sedam Svetih Snaga (koje dele na Božije Bitnosti i Božije Svojstvenosti ili Osobenosti) nazivaju Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost (ili Dobrota), Ljubav i Milosrđe. Paradoksalnost njene kosmologije i kosmogonije je pokazuje se i u učenju da je Hrist Božiji stvoren, odnosno manifestovan, posle sedam Arhanđela. Ona u Hijerarhiji Neba ne poznaje četiri Živa Bića, već naglašava ulogu prva četiri Arhanđela, koje naziva Keruvima, a Serafime predstavlja kao duhovne žene Keruvima; po njoj, jedan Keruv i jedan Seraf, čine jedan zastupnički arhanđelski par, jedan dual. Pogledajmo kako u objavi ‘Svetilište – Sedište Boga Oca’ (Das Heiligtum der Sitz Gott-Vaters, primljeno juna 1980. g.) ona opisuje nastanak Arhanđela-Zastupnika prva četiri Zraka (Reda, Volje, Mudrosti i Ozbiljnost – Vatre, Vode, Zemlje i Vazduha): »... Četiri Sunca Bitnosti, podstaknuta ovim snagama /= odaslatim Očevim Zracima/, počela su brže da rotiraju, usled čega su se nijanse boja, emisione snage /Pracentralnog Sunca/ ulivale jedna u drugu. U prva četiri Sunca oblikujućeg Univerzuma nastala su četiri ognjena stuba koja su nagovestila manifestaciju: u svakom od četiri Prasunca u Univerzumu veličanstvena bića su primila oblik i lik. – Zatim je Bog Otac odaslao svoj četvrti Zrak, Božanstvenu Ozbiljnost, Element Vazduh. Po okončanju tog procesa iz četiri Sunca Bitnosti, u oblikujući Univerzum, nastupili su snopovi zračenja koji su uspostavili neposrednu vezu sa Središnjom Zvezdom, sa Pracentralnim Suncem. Na svakom od ovih snopova datih Zrakova /= Zrakova Bitnosti/ uputio je se jedan manifestovan oblik. Ukupno je bilo četiri divnih muških bića. Njihova emisiona snaga bila je prilagođena odgovarajućoj svetlosnoj snazi njihovih Suštastvenih Sunca. Uspravljeni, jako veliki, sa veličanstvenim držanjem, oni su preko svog Zraka Života stupili u Pracentralno Sunce. Tu su data bića boravila sve dok Praduh, Bog Otac, nije preduzeo Svoj naredni čin Volj. Iz pulsiranja Pracentralnog Sunca, iz Središnje Zvezde, preko Božanstvene VoljeOca dospele su povećane struje Detinjstva /= Ljubavi, Strpljivosti i Milosrđa/ u ova četiri veličanstvena bića. Došlo je do jedne promene u ovim manifestovanim stvorenjima. Njihov izraz je dobio blagost, osmeh zahvalnosti je bio na svakom licu. Osobenosti Detinjstva Boga Oca počele su očigledno da deluju. Tek kada su u njima te tri Osobenosti došle do potpunog izražaja, ona su, po zapovesti Boga Oca, istupila iz Pracentralnog Sunca i stupila na Gospodnje stvorene planete. Njihovo ophođenje nije bilo manje puno poštovanja i manje veličanstveno nego ranije, pa su i njihovo lice i njihov ceo izgled preko nasleđenog dela Strpljivosti, Ljubavi i Milosrđa bili prožeti lepotom i milinom koje im je preneo Bog Otac preko Središnje Zvezde Univerzuma. – Kada su ova četiri stvorena Nebeska Sina ugledala veličanstvenu pojavu Boga Oca, klekli su pred Njim i pokrili svoje lice. Blagodatni zraci izbijali su sa veličanstvenog lika Stvoritelja i obasipali na podu klečeća četiri prva manifestovana Nebeska Sina. – Jedan blagi, ali svedržeći glas dopreo je do ovih četiri prvih manifestovanih Bitnosti. Poput groma glas je je pronosio dalje u još nepotpuno Stvaranje: 'Vi ste Moja prva manifestovana deca! Podignite svoje lice i prepoznajte svog Oca, koji vam je iz ovih životnih Oblika' – pokazivao je na Sunca Svojstvenosti – 'dao manifestovani život. Ja vas nazivam' – tako je govorio Gospod-Stvoritelj – 'Mojim Knezovima. Posedujte u upravljajte sa Mnom u Kraljevstvu koje će se preko Mene, preko Mog stvaralačkog Duha i uz vaše satrudništvo oblikovati i izraziti. Čim se budete snašli u Mom velikom i predstojećem stvaralačkom Delu, Ja ću načiniti druge Ravni i istovremeno manifestovati Svoja druga tri Sina Svojstvenosti.Gledajte u pulsirajuću Središnju Zvezdu; tu će se pokazati još nešto. Preko Sunaca Svojstvenosti i preko Pracentralnog Sunca Ja ću da manifestujem Svoje tri Svojstvenosti Detinjstva i njima, isto kao i vama, dati moć i snagu.« Stepeničaste zaravnjane piramide: gore, u Ćićin Ici, dole u Sahari. U daljem toku ove objave, koja se pripisuje 'Keruvu Emanuelu', živopisno se govori o tome kako je Bog Otac na Svojoj svetilišnoj planeti uz Pracentralno Sunce, preko četiri Elementarne Snage i četiri Keruvima sazdao Svoju Palatu, čija Prestona Dvorana odgovara »otprilike promeru Zemlje«, a čije zidove i stubove čine zidovi od duhovnog kristala. Pošto po Gabrijelinom duhu i u Nebu kamenje evoluira, prelazi u biljni oblik, u slučaju Nebeske Palate i Dvorane 'udešeno' je tako da ti 'reflektivni' kristalni oblici ne evoluiraju. Palata Boga Oca navodno ima više otvorenih kupola kroz koje neposredno zrači Središnje Sunce Univerzuma. Zatim se govori i o podizanju stepeničastog Prestola u Prestonaj Dvirani, na čijem vrhu je sedalo za Oca i Sina: »Četiri Bivstva najpre su gledala /= predvidela/ ovaj Gospodnji Presto, a zatim su počela snagom svojih osećanja da podižu sedam Stepenika. Svaki Stepenik ima neku drugu pastelnu boju, odgovarajuće bojama Bitnosti i Svojstvenosti. Prvi Stepenik je nežno crven, drugi smaragdno zelen, treži Stepenik je sjajno plav, četvrti Stepenik je nežni jorgovan. Sve boje su uronjene u Božiju sjajnu belinu. Peti Stepenik je srebrnast, šesti sjajno-beo, sedmi zlatno-beo. Podijum Prestola pokazuje u sedam boja jedan cvetni mozaik koji predstavlja četiri od Boga Oca predviđene Ravni Razvoja. Na tom Prestonom Podijumu nastalo je sada ugledano Prestono Sedalo Boga Oca; nosilac Volje je rekao 'Neka Bude', nosilac Mudrosti je oblikovao veličanstveno Sedalo Boga Oca, a nosilac Ozbiljnosti mu udahnuo postojanost. Desno i levo od Prestola Boga Oca izbijali su prema naviše Zraci. Prvi Zrak se oblikovao u mistriju Stvoritelja. To je svojevrsna šoljica. U njoj je gorela i gori Vatra, Prasvetlost, prvi duhovni Element. Drugi Zrak se oblikovao kao Volja Božija. Pojavio se jedan vitlajući mač. On je najavio apsolutnu Božiju Volju. Drugi Zrak je istovremeno drugi Element, Element Voda, koji je pokretajući i vodeći. Iztrećeg Zraka, Zraka Mudrosti, manifestovale su se dve duhovne šake koje drže Univerzum. One zrače oblike i izraze. Jer, Mudrost je duhovni Element Zemlja, oblikujući, a i oživljavajući Element. Četvrti Zrak se oblikovao i pokazao jednu ružu. U čašici njenog cveta su male i najsitnije životinjice. Oko njih su je jedna duhovna traka koja nagoveštava Element Vazduh, Element pokretljivosti. To znači: svejedno da li su to duhovna bića, kraljevstvo životinja, kraljevstvo prirode /= kraljevstvo biljaka i prirodnih duhova/ ili kraljevstvo minerala, oko svega struji Dah Života, on kroz sve pulsira i sve ljubi.« - Nepotrebno je navoditi daljnji sled ove 'egzotične' objave, koji daje fantastične konstrukcije, sve do toga da je Bog Otac sebi stvorio duhovnu ženu, nadopunjućuće žensko biće (kasnije pobunjeno i prozvano Satana); o 'duhovnoj ženi' Hrista Božijeg ništa se ne govori. Naravno da je ovaj deo kovitlave objave sušta suprotnost Isusovim rečima da se u Nebu anđeli ne žene i ne udaju, pa to dakako važi i za Boga Oca. No interesantno je da Gabrijelin inspirator Božiji Presto stepeničasto predstavlja: na vrhu je sedište Oca i Sina, a na Stepinicama sedala za 7 Arhanđela. Kada se govori o kupolama Nebeske Palate, to opet sliči Enohovom viđenju Palate, čiji je krov u vidu 'zvezdane staze', dakle u vidu kupole. Korespodencija Sefirota i Arhanđela Sefira Arhanđeo Ime Arhanđela u hebrejskoj ortografiji Broj imena Keter Metatron ßŐŘŘŢ 964 Bina Cafkiel ÜĐŮçäć 311 Hohma Raciel ÜĐŮćč 331 Hesed Cadkiel ÜĐŮçÓć 234 Gevura Hamael ÜĐŢŰ 91 Tiferet Rafael ÜĐäč 311 Necah Haniel ÜĐŮŕĐÔ 97 Hod Mihael ÜĐŰŮŢ 101 Jesod Gabriel ÜĐŮčŃŇ 246 Malhut Sandolfon ßŐäÜÓŕá 930 Možemo ovde spomenuti kako i okultni spisatelj i psihoterapeut Forčn Dajen (Dion Fortune) koja je 1924. g. osnovala 'Društvo unutarnje svetlosti' vidi arhanđeosku hijerarhiju. U delu The Cosmic Doctrine, koje je primila od onostranog učitelja, govori o kosmologiji i kosmogoniji (konceptualno oslonjenoj na kabalističku 'Knjigu Sazdavanja'), o kosturu Univerzuma koji čine tri Prstena, sedam Ravni i dvanaest Zraka. Svakom Sefirotu ona, odnosno njen inspirator, dodeljuje po jednog Arhanđela, čija imena nam dolaze iz hebrejske angeologije. Ono što je, u vezi arhanđeoske nadležnosti nad Sefirotima, u svojoj 'Mističnoj Kabali' skicirala, u 'Kosmičkoj doktrini' se potvrđuje i razvija: »Malhut je pod okriljem Gospodara četiri Elementa, koji se zovu Sandalfon. Ovo je Arhanđeo, koga treba da prizivaju posebno oni koji se ne snalaze dobro na fizičkoj ravni, jer je 'duša' fizičkih stvari u njihovoj nadležnosti. /.../ - Sfera Jesoda obuhvata, između ostalog, udaljeniju i skriveniju supstancu – koja se naziva Akaša, a njen Arhanđeo poznat je pod imenom Gabriel, vladar mnogih suptilnih kraljevstava u prirodi i čoveku. On je Gospodar snova i istančanih vibracija retke vrste, koje mogu da podstaknu vidovite sposobnosti u čoveku. U hrišćanstvu je Gabriel povezan sa Blagovestima, delom zbog toga što je on 'mistični Glasnik', budući da vlada posebnom vrstom poruka koje dopiru do ljudskog uma sa udaljenih ravni. On je, u stvari Anđeo Blagovesti, ne samo za Mariju, već i za mnoge druge. Otuda u njegovu nadležnost spada i san, kao stanje u kome je fizičko telo pasivno, tako da suptilnija tela mogu povući na druge ravni. Dobar deo njegovog posla predstavlja i usađivanje 'mesečeve' svesti u čoveka. Gabriel ima sposobnost magnetskog privlačenja ljudske duše, poput privlačnosti velike vodene sile, te deluje na fizičku moć kao nekakav sedativ, oduzimajući joj svest. /.../ - Sferom Tifereta vlada Arhanđeo Rafael. On održava isceliteljske i životvorne moži sunčeve svetlosti i ima posebnu ulogu u modernim metodama radijacije i infracrvenih i ultraljubičastih zraka, .... /.../ - Konačno /na srednjem Stubu/, Arhanđeo Sfere Ketera je Metatron, za koga se kaže da je zaslužan za davanje simbola Drveta života čoveku. On deluje u uzvišenom svetu kosmičkih arhetipa, i njegov je uticaj veoma redak, a javlja se u vidu zaslepljujućeg bljeska, osvetljavajući duboke duhovne istine. – Arhanđeo sfere Hohma je Raciel, koji je doneo kreativne sile, na početku evolucije. Teško je ljudskom umu opisati takva bića kao što su Metatron i Raciel, jer oni potpuno nadilaze svaki nama poznat oblik, i ne možemo da ih 'svedemo' na simbol, koliko god se trudili. Jedino ih je moguće opisati kao velike 'Stubove slave', neodređenih obrisa. – Arhanđeo Sfere Bina – Cafkiel, zaslužan je za formulaciju svih mističnih kultova koje su adepti unutarnjih ravni s' vremena na vreme prenosili čoveku. On je 'Arhanđeo hrama', ... /.../ - Arhanđeo Heseda – Cadkiel, veoma je uticajan u pružanju blagonaklonosti, potpunog mira i večite sigurnosti i izvesnosti. /.../ Arhanđeo Gevure je Hamael, zaštitnik slabih i grešnik, Anđeo osvetnik, koji kažnjava prekršioce zakona. – Arhanđeo Necaha je Haniel, Arhanđeo sfere sklada i lepote, te međusobnih odnosa, kako sfera, tako i planeta, biljnog, životinjskog i ljudskog sveta. On je uzvišeni arhetip simpatetičke vibracije. /.../ - Arhanđeo Hoda je Mihael. Hod je sfera 'magije', a Mihael je njen Arhanđeo, jer on drži pod kontrolom razne zloćudne uticaje, koji bi mogli dospeti u svet ljudi. Otuda je on ključni i neophodni zaštitnik u 'magijskim formulama', posebno kada ih praktikuju neiskusni i nedovoljno upućeni ljudi.« ('Dodaci', 18 – prevod: Snežana Nešić, uz neznatne modifikacije naziva) – Poblem u ovoj angeologiji je taj što garnituru od deset Arhanđela ne nalazimo nigde u referentnijim mističnim viđenjima i prikazima, već su Arhanđeli svugde heptarički postavljeni. Naravno, ovakvom sistematizacijom Fortune je htela da zadovolji kabalistički kosmogonijski pogled koji govori o deset Sefirota, koji su u biti Padom izdvojeni iz sedam Sefirota, sedam primordijalnih Sfera Stvaranja. |
- 19:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Listopad 2010 (7) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
nebeska hijerarhija |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||